Radila sam sa ljudima koji su preživeli ozbiljne gubitke.
Sa onima koji su prošli siromaštvo, razvod, bolesti, ratove, otkaze.

I onda dođe neko ko kaže:
“Meni se u životu ništa strašno nije desilo, ali uporno ne mogu da krenem napred.”

I kako malo po malo pričamo, ispliva jedan obrazac:
čim se pojavi prilika – oni stanu.
Čim im krene – počnu da sumnjaju.
Čim se otvori prostor za nešto dobro – oni sami sebe povuku nazad.

To nije glupost. To nije slab karakter.
To je samosabotaža.

Šta je samosabotaža?

To je kada ti sama, svesno ili nesvesno, sprečavaš svoj napredak.
Kada ti niko ne brani da uspeš, ali nešto u tebi ne da da kreneš.

Možda to izgleda ovako:

• “Zaboraviš” da pošalješ važan mejl.
• Ne odeš na razgovor za posao za koji si se spremala.
• Odustaneš od veze čim postane dublja.
• Kreneš da učiš – pa nađeš 18 drugih „hitnih“ obaveza.

I onda kažeš sebi:
„Ma nisam bila dovoljno motivisana. Nije to za mene. Ionako sam znala da neće uspeti.“
Ili još gore:
„Sa mnom očigledno nešto nije u redu.“

Ali istina je mnogo jednostavnija – i dublja:
Samosabotaža nije mana. To je odbrana.

Zašto sabotiraš sebe?

Zato što si naučila da preživiš, ali ne i da uspeš.

Ako si godinama živela u ulozi one koja “uvek mora da se trudi”,
ili “nema pravo na više”,
ili “neće biti voljena ako previše traži” – tvoj unutrašnji sistem te i dalje čuva od tih rana.

Kad se pojavi nešto lepo, mozak diže rampu:

„Stani. Nismo mi za to. Mi znamo kako se preživljava, ne kako se uživa.“

Kako izgleda samosabotaža?

• Dobiješ priliku – i baš tad „zaboraviš“ da potvrdiš.
• Počneš nešto važno – i odjednom ti više nije važno.
• Uđeš u bliskost – i postane ti neprijatno.

To nije slučajnost.
To je program koji te drži u poznatom – jer poznato deluje bezbedno, čak i kad je teško.

---

Šta te konkretno sabotira?

1. Strah od neuspeha

Ako ne pokušaš – ne možeš ni da pogrešiš.

2. Strah od uspeha

Uspeh menja odnose, zahteva nove korake, otvara nepoznato.
A nepoznato ume da zvuči: “bićeš sama”, “nosićeš više”, “nećeš biti voljena”.

3. Stara uverenja

• “Ne zaslužujem više.”
• “Ako se istaknem, biću napadnuta.”
• “Ako se radujem, nešto loše će se desiti.”

To nisu bajke. To su žive rečenice u telu, sačuvane iz detinjstva.

Kako izaći iz začaranog kruga?

1. Ne presuđuj sebi – slušaj sebe.

Umesto: „Zašto opet sabotiram?“,
pitaj: „Šta me ovde uplašilo?“

2. Uhvati trenutak sabotaže – dok još nije kasno.

To je onaj trenutak kad osetiš nelagodnost čim ti krene.
Kad ti „se ne ide“, iako si se do juče radovala.

3. Nauči da uspeh može biti neudoban – ali nije opasan.

Ne moraš da bežiš čim ti postane dobro.
Samo znači da se nalaziš van stare zone komfora.

4. Nemoj to da radiš sama.

Stari obrasci su jaki.
Nekad ti treba neko ko će ti reći:

„Možeš da uspeš – i nećeš ostati sama.“

Na kraju…

Samosabotaža nije dokaz da nisi sposobna.
To je samo signal da si još u procesu učenja da ti je dozvoljeno da ti bude dobro.

I sledeći put kad kreneš da se povučeš, seti se:

Možda nisi na pogrešnom putu.
Možda si samo na onom koji ti je napokon stvarno tvoj.