Reč insomnija vodi poreklo od latinskih reči, koje u prevodu znači “bez sna”.

Nesanica kao simptom ne bira po polu i uzrastu. Mnogo ljudi u nekom od perioda života bude pogodjeno nesanicom.

Ona postaje opasna ako traje duže vreme i može ugroziti zdravlje. Nesanica može da se ispolji ili kao potpuna nemogućnost spavanja ili kroz loš kvalitet sna.

Insomnija može biti akutna i hronična. Akutna  je kratkotrajna nesanica koja se  javlja kao posledica nekih neprijatnih  životnih situacija. Osobe u trenucima preživljava stresa  često se suočavaju sa nesanicom. Akutna nesanica traje najduže mesec dana  i lako se leči.

Kada govorimo o hroničnoj nesnici ona traje duže od 1 meseca i posledica je psiholoških poremećaja ili uzimanja lekova i droga. Ova vrsta nesanice je teža za tretiranje i gotovo da nema šansi  da će se problem sa spavanjem sam rešiti.

Nesanica može da izazove depresiju, a može i da se javi kao posledica depresije. Nemogućnost spavanja u dovoljnoj meri  je snažno povezano sa disbalansiranim raspoloženjem.

Nesanica može da naruši kvalitet života a neminovno je možemo smatrati  faktorom rizika za izazivanje depresivnih stanja. Posledice nedovoljne ispavanosti podrazumevaju  stalnu pospanost tokom dana, neraspoloženje, depresivna osećanja i nervozu. Usled neispavanosti nismo u stanju da budemo koncentrisani na ono što radimo i da donosimo razumne odluke. Češće pravimo probleme nego što smo u stanju da ih rešimo. Kada smo pospani veće su šanse da se povredimo, napravimo saobraćajnu nesreću ili se razbolimo, opada nam imunitet i skloniji smo razboljevanju. San je veoma bitan za regenerisanje naših vitalnih funkcija.

U praksi se susrećemo sa više tipova insomnije. Pomenimo samo neke od najčešćih.

Psihofiziološka nesanica je poremećaj u ponašanju do koga dolazi tako o što su ljudi preopterećeni strahom da ne mogu da zaspe. Ovaj poremećaj se često javlja usled stresa ali problem je što se on produžava i nakon stresnog razdoblja. Ove osobe su toliko preokupirane pitanjem da li će zaspati ili ne, da sebe dovode do nemogućnosti uspavljivanja. Najčešće  su fizički napete i često uopšte ni ne mogu da se opuste. Polazi im za rukom da se uspavaju kada su na odmoru, kad ne spavaju kod svoje kuće i kada se ne trude da se uspavaju.   

Kada smo preokupirani idejom da moramo zaspati, (kao i kada smo preokupirani i opterećeni bilo kojom drugom idejom), kora velikog mozga je aktivna. Osoba ne može lako da zaspi ukoliko opsesivno i uporno razmišlja o nečemu važnom a naročito ako brine. Svi ste verujem čuli za brojanje ovaca koje se preporučuje kao postupak za uspavljivanje jer je monotona radnja koja ne dozvoljava komplikovanije moždane funkcije. Jedna od tehnika može biti i zamisšjanje nelih lepih predela koje volite ili bi ste ih rado posetili ..što takodje može opustiti.

Spoljašnja nesanica je posledica spoljašnjih faktora. Primeri su recimo promena mesta spavanja (hotel umesto spavaće sobe u kojoj osoba redvno spava) ili prilikom raskida ili razvoda kada osoba počinje da spava sama posle dužeg vremena u kome je krevet delila sa  drugom osobom. Zapravo kada nesanicu izazivaju evidentne promene okoline ili uslova u kojima smo navikli da spavamo.

Kada značajnije promenimo nadmorsku visinu mesta boravka  npr. odemo na planinu može se desiti da nam nedostaje kiseonik i to  može dovesti do poremećaja spavanja. Uglavnom je ovakva nesanica kratkotrajna, mada se može desiti i da potraje i često je zovemo visinskom nesanicom.

Veoma često na žalost, posebno kod nas, osobe pokušavaju samostalno da reše problem nesanice i posežu za lekovima koji su lako dostupni.

Bez obzira  ali je reč o hipnoticima ili anksioliticima njihova neadekvatna primena može doneti mnogo više štete nego koristi.  Može doći do zavisnosti i umesto rešenja problema nesanice ishod može biti  novi i veći problem. Zato nikako ne treba birati upotrebu ovih lekova bez stručnog nadzora i savet je svakako pokušati sa terapijama koje mogu pomoći pri rešavanju problema nesanice,

Iako smo na početku konstatovali da insomnija ne bira po polu i uzrastu činjenica je da žene imaju dva puta više šansi da pate od nesanice nego muškarci. One karakteristike koje su tipično ženske dovode do stresnih situacija koje izazivaju nesanicu. Menopauza i period pre menopauze često izazivaju  hormonski disbalans koji umanjuje kvalitet ili mogućnost sna. Trudnoća je, takođe, stanje koje dovodi do lošeg ili izostanka sna. Što je stresnija situacija u kojoj se nalazite, to je veća mogućnost da ostanete bez dobrog sna.

Uspavljivanje se može i uvežbati.

Disanje uveliko utiče na proces i psihologiju misli što uključuje i raspoloženja. Ako se samo koncentrišete na disanje, a da ne radite ništa da ga promenite, možete ga usmeriti prema opuštanju.

Jedna od vežbi koju možemo pomenuti je vežba “4-7-8”.

Reč je o neobično jednostavnoj vežbi tehnike disanja koja ne  oduzima previše vremena, a sastoji se od samo nekoliko koraka.

1. Stavite vrh jezika na nepce tačno iznad gornjih prednjih zuba i držite ga tamo tokom cele vežbe.

2. Izdahnite skroz do kraja na usta uz lagan zvuk.

3. Zatvorite usta i lagano udahnite kroz nos i u sebi brojite do četiri.

4. Držite dah dok brojite do sedam.

5. Izdahnite do kraja na usta i pritom brojite do osam. Takođe ponovite zvuk iz drugog koraka.

6. Ponovite ovaj ciklus još tri puta.

Laku noć!