Kad krivimo druge za naše neuspehe i nezadovoljstva, mi na taj način povećavamo svoju zavisnost od njih. Njima dajemo moć, koju sebi je oduzimamo. Upravljanje našim životom zapravo prepuštamo njima.

Biti samokritičan i preuzeti odgovornost za nešto što je naše a lose, je zapravo jedna od najboljih stvari koja može da nam se dogodi.

Samo ako razumemo našu ulogu i njen značaj u odredjenim okolnostima možemo da utičemo na krajnji ishod, uticanjem na svoje ponašanje.

Jer mi možemo da utičemo samo na ono što mi radimo  a ne na ono što drugi rade.

Prebacivanje krivice na drugog mi se ogradjujemo od lične odgovornosti i suočavanja sa sobom ali ne postižemo rezultat. Nikada tako ne možemo da rastemo.

Pojedinci  imaju određenu pozitivnu sliku o sebi, svojim sposobnostima, veštinama koju bi trebalo opravdati nekim uspesima. Onog trenutka kada uspeh izostane najbitnije nam je da odgovornost nije naša.- odgovornost se tada projektuje na nekog drugog ili višu silu.

Pokušavajući da ubede druge da je razlog neuspeha u nečemu drugom a ne u njima oni dobijaju potvrdu za to od treće strane i istovremeno potvrdu da su pametni i sposobni jer nisu sami krivi za neuspeh.

I ponovo jedna vrsta začarenog kruga jer uz ovakve oblike ponašanja ne ide ništa drugo do ponavljanje obrazaca ponašanja i scenarija a to zapravo znači ponavljanje neuspeha.

Kome to može biti cilj?

Ovo se svakako može prekinuti i promeniti ali neophodno je da budemo spremni da preuzmemo odgovornost i isto tako da razumemo da vredni, pametni i spsobni ljudi takdoje mogu da pogreše.

Najvažnije je da iz grešaka uče.

Nikada nije kasno doneti odluku o ličnom rastu.
Kontaktirajte nas da to prodjemo zajedno.

Vaš Motiv